Svaki sir ima drugačiju kalorijsku vrednost, ali svi sadrže nepohodne proteine, minerale i vitamine. Broj kalorija u siru je vezan za količinu masnoće koju ima a briga oko zasićenih masti u siru i drugim prirodnim namirnicama u poslednjim nutricionističkim istraživanjima postaje sve manje opravdana – samim tim i izbegavanje sireva.

Sir sadrži obilje kalcijuma, minerala o kojem ovise zdravlje i čvrstoća kostiju – a posebno je bitan u adolescenciji, trudnoći i u vreme dojenja. Odraslima se preporučuje 900-1.200 mg dnevno, a adolescentima i starijim osobama 1.200 mg dnevno.

Samo 100 grama kozjeg mekog sira ima oko 300 mg kalcijuma, feta sadrži oko 500 a gauda oko 600mg. Parmezan je rekorder sa 1100mg.

Sir sadrži velike količine proteina, što je od suštinskog značaja u pomaganju da se održi postojeći i podstakne novi rast mišića.  Potrebe za proteinima oni koji ne vole ili ne jedu meso mogu da dopune sirevima sa malim procentom masti. Razni sirevi mogu da sadrže 18-36 grama proteina, dok ih na 100g masa ima oko 20g, u ribi 14-20 a 100g jaja (2 veća) imaju oko 13g proteina.

Osim vitamina A važnog za dobar vid, sir sadrži i popriličnu količinu vitamina B2, neophodnog za odvijanje važnih procesa metabolizma. Tu je i vitamin D koji sir ne sadrži u velikoj količini.

Oni koji ne piju mleko zbog osetljivosti na laktozu mogu da se odluče za sireve sa 0g ugljenih hidrata – poput mocarele ili gaude.